Застрашувачки руски напад на град со 200.000 жители! Запалени згради: „Најголем шок во последните неколку години!
Русија го изврши својот „најголем напад во последните години“ на Кропивницки во Кировоградската област ноќта на 20 март, при што беа ранети осум лица, меѓу кои и едно дете, изјави регионалниот гувернер Андриј Рајкович, пренесува Киев Индипендент.
„Над 20 руски дронови беа лансирани во градот во текот на ноќта, напаѓајќи куќи и станбени згради“, рече Рајковиќ.
По нападот на вкупно три лица им била потребна хоспитализација, а еден од повредените, кој е во критична состојба, се здобил со површни изгореници на 90 отсто од телото.
Нема дополнителни информации за степенот на повредите на преостанатите жртви.
Kropyvnytskyi is on fire. Around 30 explosions have been heard in the city.
— Saint Javelin (@saintjavelin) March 19, 2025
So, as promised, no more strikes on the energy system. But no one said anything about residential areas, right? pic.twitter.com/Ir0sU17CR1
Укрзализнација, управата на железницата на Украина, соопшти дека железничката инфраструктура била оштетена како резултат на нападот.
Kropyvnytskyi is a city I am fond of. I had a very good time there with my sister years ago, walking about, eating varenyky with cherries and enjoying the tulip festival.
— Anastasiya Paraskevova (@UkrainianAna) March 20, 2025
This night russians bombed the fuck out of it with Shahed drones. More than 30 explosions. Civilian areas… pic.twitter.com/Xg5LNOxSrR
Службите за итна помош во моментов работат на местото на настанот.
Kropivnytskyi, со население од околу 220.000, е административен центар на Кировоградската област во централна Украина.
Kropyvnytskyi 🇺🇦 hit with massive Russian air strikes
— Ukraine Battle Map (@ukraine_map) March 19, 2025
Kropyvntskyi, unfortunately, does not have Patriot, SAMP-T NASAMS, or IRIS-T systems, as not enough were provided by the West
Russia’s ceasefire on infrastructure strikes is not happening. They are not acting in “good faith” pic.twitter.com/PiYUsQgWPU
Да потсетиме, американскиот претседател Доналд Трамп имаше, како што рече, „многу добар“ едночасовен телефонски разговор со неговиот украински колега Володимир Зеленски , еден ден по неговиот разговор со рускиот претседател Владимир Путин .
Пишувајќи на својот профил на Твитер, Трамп рече дека целта на повикот е да се усогласат Украина и Русија „по нивните барања и потреби“, додавајќи дека напорите за постигнување прекин на огнот се на вистинскиот пат.
Зеленски го опиша неговиот разговор со Трамп како „позитивен“, „искрен“ и „многу суштински“.
I spoke with President of the European Council, António Costa @eucopresident, ahead of tomorrow’s European Council meeting, and thanked for the invitation to participate. We coordinated our positions and discussed key issues on the agenda.
— Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) March 19, 2025
We also talked about Ukraine’s… pic.twitter.com/8eYxuVhXSF
„Веруваме дека заедно со Америка, со претседателот Трамп и под американско раководство, оваа година може да се постигне траен мир“, напиша тој на платформата X.
Зборувајќи за време на онлајн брифингот во средата, Зеленски рече дека тој и Трамп разговарале за можното преземање на нуклеарната централа Запорожје од страна на САД, која е под руска контрола.
Зеленски признава дека на најголемата европска нуклеарна централа, лоцирана на линијата на фронтот, може да и требаат повеќе од две години за да се рестартира, но ја нагласува нејзината витална важност за Украинците и Европејците.
Тој, исто така, рече дека може брзо да се воспостави запирање на нападите врз енергетската инфраструктура, железницата и пристаништата како дел од делумниот прекин на огнот со посредство на Вашингтон и Киев, но предупреди дека Украина ќе возврати доколку Москва ги прекрши условите од договорот.
„Разбирам дека додека не постигнеме договор со Русија, додека не постои соодветен документ дури и за делумен прекин на огнот, сè ќе продолжи да лета“, рече тој, мислејќи на беспилотните летала и ракетите.
Зеленски: Не бев под притисок
Зеленски им рече на новинарите дека верува оти Путин нема да се согласи на целосен прекин на огнот се додека украинските сили се во западниот руски регион Курск, каде Киев започна ненадеен напад во август минатата година.
Тој исто така нагласи дека не бил под притисок од Трамп да попушти пред барањата на Москва.
– Немаше притисок. И тоа е факт. Знаеш дека јас сум отворена личност. „Да беше, ќе ви кажам искрено“, рече тој.
И Зеленски и Путин изјавија дека се подготвени да ги запрат нападите врз енергетската инфраструктура, но оттогаш меѓусебно се обвинуваат дека продолжуваат со нападите.
Трамп бара поширок прекин на огнот, но во телефонскиот разговор во вторникот, Путин го отфрли 30-дневниот прекин на огнот поддржан од САД и Украина. Трамп рече дека неговиот разговор со Зеленски во средата траел околу еден час.
„Голем дел од разговорот се базираше на вчерашниот повик до претседателот Путин да ги усогласи интересите и потребите на Русија и Украина“, напиша тој на Trut Social.
Нова средба во Саудиска Арабија
Подоцна, државниот секретар Марко Рубио даде подетална изјава, наведувајќи дека Трамп се согласил да и помогне на Украина да набави дополнителни системи за противвоздушна одбрана, особено во Европа.
Двајцата лидери „се согласија дека нивните одбранбени тимови одблиску ќе споделуваат информации додека ситуацијата на првите линии се развива“, рече Рубио.
Техничките тимови ќе се состанат во Саудиска Арабија во наредните денови за да разговараат за продолжување на прекинот на огнот на Црното Море, додаде Рубио, истакнувајќи дека тие се согласиле дека тоа би можело да биде првиот чекор кон целосен крај на војната.
Трамп, исто така, предложи можност САД да ја преземат сопственоста на украинските електрани, наведувајќи дека тоа ќе биде „најдобра заштита“ за енергетската инфраструктура на Украина, рече Рубио.
Очигледно срдечниот тон на разговорот е во контраст со напнатата средба меѓу Зеленски и Трамп во Белата куќа кон крајот на февруари, кога двајцата, заедно со американскиот потпретседател Џеј-Ди Венс, имаа жестока размена на мислења.
После тоа, САД привремено ја суспендираа воената помош и размената на разузнавачки информации со Украина, но дипломатите успеаја да ги подобрат односите и на 11 март двете страни постигнаа договор за прекин на огнот.
За време на разговорите со Трамп во вторникот, Путин се согласи да ги запре руските напади врз украинската енергетска инфраструктура.
Сепак, тој рече дека целосен прекин на огнот ќе биде возможен само ако Украина престане да добива воена помош – услов што европските сојузници на Киев претходно го отфрлија.
Неколку часа подоцна, и Украина и Русија извршија напади, а Киев тврдеше дека цел биле болниците.
Официјални лица во јужниот руски регион Краснодар изјавија дека нападот со украинско беспилотно летало предизвикал мал пожар во складиште за нафта.
И покрај нападите, Киев и Москва во средата извршија размена на затвореници. Секоја страна ослободи 175 воени заробеници.
Зеленски ја опиша размената како „една од најголемите“, додавајќи дека Русија вклучува уште 22 „тешко ранети“ војници.